Kopaonik - Srbija


Kopaonik, najveća planina Centralne Srbije pruža se razgranatim grebenom u dužini od 82 kilometra, pravcem od podbrđa iznad Kosovske Mitrovice, na severozapad preko  niza vrhova viših od 1600 metara, do najvišeg dela masiva tzv. Ravnog Kopaonika sa vrhovima: Gobelja (1934 m), Karaman Vučak (1936 m), Suvo Rudište (1976 m) i Pančicev vrh (2017 m).
          Severna granica masiva odvojena je od masiva planine Željin Jošaničkom rekom i Kozničkom rekom.
          Sa zapadne strane duž celog grebena Kopaonika duboko je usečena dolina reke Ibar.
          Istočna strana omeđena je dolinom reke Rasine i Toplice.
          Obrisi reljefa Visokog Kopaonika stvoreni su kroz geološko vreme od pre 70 miliona godina kada su starije sedimentne stene zahvaćene snažnim tektonskim pokretima i isprobijane vulkanskom aktivnošcu sa utiskivanjem i izlivanjem magmatskih stenskih kompleksa.
          Zbog toga Kopaonik karakteriše raznovrsna geološka građa sa stenama različitog nastanka i starosti (graniti, serpentiniti, škriljci, mermeri, andeziti, krečnjaci).
          Kasniji procesi erozije i spiranja kroz protekle milenijume stvorili su današnje oblike reljefa Kopaonika.
          Klima Kopaonika obeležena je sa blizu 200 sunčanih dana godišnje zbog čega sa pravom nosi naziv „planina sunca". Južni položaj masiva, zaravnjenost i otvorenost terena sprečava dugotrajno zadržavanje oblačnosti nad planinom. Hladni i teži vazduh kreće se okolnim dolinama i kotlinama tako da zimske temperature nisu mnogo niske. Kopaonik ima subalpsku klimu. Srednja godišnja temperatura Ravnog Kopaonika je 3,7°C.
          Snegovi padaju krajem novembra i traju do meseca maja, prosečno 159 dana godišnje. Padavine su u proseku veće od 1000 mm godišnje.
          Rudna bogatstva podarila su ime Kopaoniku, gde se odvajkada kopala ruda.
          Vulkanska aktivnost i proboji vrelih mineralnih rastopa izazvali su promene na okolnim starijim stenama usled visokih temperatura i snažnih pritisaka. Tako je nastala "Kopaonička rudna oblast" sa velikim brojem rudnika od najstarijih vremena.
          Pored već poznatih ruda metala gvožđa, olova i cinka, u nedrima Kopaonika ima i retkih metala srebra i zlata i retkih minerala: volastonita, fluorita, azbesta i drugih.
          Termomineralni izvori - banje javljaju se u širem i neposrednom podgorju Kopaonika. Pored poznatih lečilišta Vrnjačke Banje, Mataruške Banje, Sijarinske Banje u području Kopaonika nalaze se izvori Jošaničke Banje (t° 78°C), Lukovska Banja (t° 36°-56°C) i Kuršumlijska Banja (38° -57°C).
          Pored termalnih voda na Kopaoniku se nalaze hladne lako mineralizovane vode. To su pre svega blago radioaktivni izvori Krčmar vode i Marine vode na visinama od 1700 -1950 m.


preuzeto sa www.infokop.net




 


* KOPAONIK LIVE * www.skiskola.com * KOPAONIK LIVE * www.skiskola.com *
*klik na kamere za bolji pregled

 

    

 

 

 

 

 

 

 

savetikontaktgalerijaakcijaabout